Динарска брвнара

Смештена у непрегледним столетним шумама, благим падинама, речним увалама, пољима или на искрченим пропланцима ширег подручја Босанске Крајине изникла је као здање необичне лепоте. То је брвнара – грађевина подигнута, како јој и име говори, од брвана. Динарске, крајишке куће грађене су као приземни објекти са зидовима од брвана, подзидом од камена и кровом од шиндре. Кућа је обично била дводелна са два улаза, главним на истоку и споредним на западу. Део где се налазило огњиште представљало је седиште породице, кућно огњиште, ватра која се не гаси све док у њој живи породица која је кућу подигла. Управо највећа грађевина у укупном унутрашњем устројству сеоске, породичне заједнице представља КУЋУ – стожер породице и домаћинства. Око ње је низ грађевина различите величине и намене, саграђених од брвана, које су служиле за ноћивање породица ожењених чланова задружног домаћинства познатих под именом ВАЈАТИ. Други део куће је СОБА која се налазила изнад озиданог подрума. Соба је била патосана, са таваном, озиданом пећи и са два до три мала прозора. Покретни намештај, исти онакав какав се налазио и у другим крајевима једне сеоске куће: неколико троножаца, столовача, разне дрвене посуде за сервирање хране, воде и пића, софра, а уз огњиште, преклад, маша, вериге, бакра у којем се кувала храна, сач и други глинени лонци за кување и спремање хране. Окућницу главне куће чине и амбар, млечар, курузана и више мањих других грађевина као што су хлебна пећ, или машина за сушење воћа. Изван дворишта, смештене су стаје и кошаре за стоку и котари за сено. Од брвана нису грађене само куће, зграде око куће и колибе у пољу или планини. Градио се велик број грађевина друге врсте и намене: воденице, мостови, ограде, капије, као и сакрални објекти.

Распрострањеност грађења брвнаре није се само ограничавао на планинске, шумовите области средишњег дела Босанске Крајине, већ и северно од река Саве и Дунава, пре свега у Славонији, у подручју непрегледних храстових шума. Ипак, највећи простор покрива динарска брвнара која се протеже од планинског залеђа изнад приобалног појаса дуж Јадранског мора, па све до побрђа и равница у сливовима река Мораве и Ибар.

Вековима, у различитим ситуацијама, брвнаре су биле предмет честог премештања, пресељавања са места на место. Најчешће се премештају у оквиру дворишта како би се ослободио простор за другу грађевину или се продају и селе у ново домаћинство. Нису ретка ни давања у мираз или селидба у друго село због деобе имања и изградње новог кућишта. Несталност и покретљивост становништва одражавала се на архитектуру грађевина на селу. Грађене су тако да се могу лако раставити, пренети у деловима на друго место и склопити поново.

„На брвнари као да је записана цела историја сељаштва – свакодневни тежак рад да се преживи, сурови ратови, пљачке, сеобе у потрази за бољим стаништима. Од свакодневнице отимао се и по који леп и свечан дан: сетва, жетва, убирање плодова, чобановање, сабори, славе, рађање, па и испраћај када се стигне до краја животног пута“.