Изложба уметничких радова Викторије Јанић

У четвртак 4. маја у 19 часова у галерији Културног центра "Лукијан Мушицки" Темерин отвориће се изложба уметничких радова "Уметност папирног филиграна: синергија математике, уметности и искуства", уметнице Викторије Јанић из Петроварадина.

Викторија Јанић, самостална визуелна уметница, рођена је 30. новембра 1975. године, у Бачкој Паланци. Основну и средњу пољопривредну школу завршила је у Новом Саду и Футогу, школовање затим наставила у САД, где је дипломирала на државном колеџу Северне Вирџиније у Александрији у области “Пословне администрације”. За залагање је награђена титулом почасне грађанке Харисбурга у Пенсилванији, 2009.године. Дипломирала је на приватном Факултету за пословне студије, Мегатренд Универзитета у Београду, у области економије – “Међународни бизнис”, 2014. године. Успешно је уписала и специјалистичке студије на државном Универзитету у Новом Саду, у области “Банкарство и осигурање”. Чланица Удружења самосталних занатлија у Новом Саду постала је 2020. године, када је Градска управа за привреду подржала њен пројекат и оснивање “Арт студија Викторија Јанић”. Министарство привреде Републике Србије доделило јој је сертификат са посебном ознаком “производ уметничког заната”. Чланица Уније пословних жена Војводине постала је 2022. године. Самостално је своја дела представила у Културном центру у Беочину, Футогу, Старој Пазови, у Галерији ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића као и у Галерији Привредне коморе Војводине у Новом Саду.

Изложба "Јутро" Гордане Заклан

У петак 7. априла у 18 часова у галерији Културног центра "Лукијан Мушицки" Темерин отвориће се изложба акварела "Јутро", уметнице Гордане Заклан из Новог Сада.
Рођена 1965. године у Новом Саду. Завршила школу акварела при Музеју Војводине, под руководством професора Бранислава Марковића. Добитница је Прве награде за акварел на Међународном конкурсу минијатуре „Мини кастра“ у Словенији 2018, Велике награде „ВОВА Мини-арт“ Балатон салона у Мађарској 2018. Уврштена је у избор „Међународне књиге о акварелу“ за 2015. годину у издању Амазона. Члан и један од оснивача Друштва акварелиста „ВИР“ из Новог Сада са којима активно излаже. Учествује на бројним ликовним колонијама код нас и у свету. Живи и ради у Новом Саду.

Изложба слика Ненада Игњатова "Фигурација"

Биографија

Ненад Игњатов је детињство провео у Госпођинцима где је са четири године почео да црта. Љубав према сликарству развио је захваљујући сликару Добросаву Улићу, који га је подучавао до петнаесте године, када почиње да ради уља на платну. Убрзо постаје члан многобројних ликовних колонија. Након завршене средње економске школе уписује Академију уметности у Новом Саду, на одсеку за сликарство, у класи проф. Владе Ранчића. Током основних студија у сликарству се бави експериментисањем и истраживањем у материјалима што постаје његова преокупација и на мастер студијама где употребљава сликарске и несликарске технике при стварању дела. Одбранио је мастер рад на тему “Близина једнаког” са оценом десет. Излагао на бројним групним и самосталним изложбама у земљи и иностранству. Тренутно је запослен као наставник ликовног у Средњој школи “Лукијан Мушицки“ у Темерину и у Основној школи „Марија Трандафил“ у  Ветернику. Добитник је годишње награде Академије уметности за најуспелији рад у дисциплини сликање, стипендије Kултур Kонтакт фондације за боравак на тронедељној летњој академији у Салцбургу, 2008. године и награде у Ноћи музеја у Новом Саду за најуспелији студентски  рад 2010. године.

Изложба слика "Експресија" Љупке Ерг

У галерији КЦ "Лукијан Мушицки" Темерин, 3. марта од 18 часова биће отворена изложба радова "Експресија" ауторке Љупке Ерг из Руменке.

Биографија

Љупка Ерг рођена је 10 маја 1978. године у Новом Саду. Дипломирала је графички дизајн у класи професора Бранислава Добановачког 2003. године на Академији уметности у Новом Саду. Члан је СУЛУВ-а од 2017. Бави се сликарством и муралом, запослена је као професор ликовне културе у ОШ ”Свети  Сава” у Руменци. Излагала је на групним изложбама у Новом Саду, Горњем Милановцу, Мајданпеку, Београду, Kисачу, Бачком Петровцу, Нишу и Старој Пазови. До сада је приредила четири самосталне изложбе, две у Новом Саду, једну у Руми и Kисачу. Награда Сребрни еx Темпоре – на ликовном догађају поводом додељења титуле Европска престоница културе Граду Новом Саду за 2021/22 годину. ДАРУМ. Њени радови се налазе у приватним колекцијама у Словенији, Мађарској, Словачкој, Немачкој, Италији, Kанади и Аустралији.

Изложба "Женска етно прича" Светлане Толмачев

Светлана Толмачев рођена је у Новом Саду 1982. године, где је завршила школу и као несвршени психолог, живи и ради у свом родном граду. Члан је Удружење грађана “Српско историјско наслеђе” од 2016. године, где се “пелцовала” на колекционарство, на које су је подстакли познати антиквари са којима и сада сарађује. Предмет интересовања су јој стари етно предмети, нарочито везани за историју зженског стваралаштва у Србији кроз историју.

На овој изложби биће представљени само мали део предмета Светланине етнолошке збирке:

- Преслице из периода XIX века до средине XX века су део женског алата за предење влакана са којима су жене у прошлости проводиле велики део времена, и не само да су стварале, него су преслице користиле за љубавна и магијска деловања. На њима се види утканост и трајност времена настанка, и пуне су разних симбола - од предхришћанских (као нпр. Сунчев или Перунов знак) које вуку дубоке корене кроз нашу историју, до зооморфних, патриотских, религијских и других мотива, па све до модерније израде.

- Kуварице или дозиднице су најчешће стајале изнад шпорета вештих домаћица. Порукама које су везле на њих, везиље су упућивале укућанима, и гостима своје емоције или шаљиве поруке. Везови су садржали и патриотске као и религијске мотиве датог времена. Могу се разликовати вештине домаћица да везу на платну, које иду од уметничке надарености, до наивне једноставности.

- Пафте су декоративне металне копче за женски појас, које су хиљадама година уназад красиле струк жена на Балкану, које су припадале нижем или вишем сталежу. Изглед им се током векова није много мењао. Ово разноврсно културно етнографско благо део је женске народне ношње и велики је показатељ развоја примењене уметности од давних времена до краја 19. века. Пафте су пре свега естетски додатак дамској силуети, али између осталог, и слика статусног положаја и идентитета жене.

Светлана се нада да ће једног дана ови предмети бити сачувани од заборава и да ће постати део сталне поставке при неком музеју у нашој земљи.

Изложба фотографија Развојног центра Руског географског друштва из Београда.

У галерији КЦ "Лукијан Мушицки" Темерин, 19. јануара од 18 часова биће отворена изложба фотографија Развојног центра Руског географског друштва из Београда.


Сверуски фото конкурс Руског географског друштва „Најлепша земља“


Руско географско друштво са поносом представља изложбу радова финалиста и победника III и IV Сверуског фотоконкурса „Најлепша земља“. Фотоконкурс Руског географског друштва „Најлепша земља“ је медијски пројекат широких размера посвећен очувању изворне природе Русије и неговању брижљивог односа према животној средини, преко уметничких фотографија. Конкурс је први пут организован 2015. године, а од 2016. одржава се једном годишње. У правилима такмичења нема ограничења у односу на старосну доб или место становања учесника. Главни услов је да фотографије морају бити снимљене на територији Русије. На конкурсу 2016. године учествовало је 23 хиљаде руских и страних фотографа, који су послали око 110 хиљада снимака. Најстарији учесник је имао 87, а најмлађи свега 5 година. Фотографије су разматране у следећим номинацијама: „Народи Русије“, „Свет у нашим рукама“, „Најлепша земља“, „Пејзаж“, „Животиње“, „Птице“, „Макросвет“, „Подводни свет“, „Црно-бела природа“, „Млади фотограф“, „Наслеђе које нестаје“, „Исконска Русија“, „Индустријски пејзаж“ и „Награда – симпатије публике“. Радове учесника су оцењивали Председник Руског географског друштва Сергеј Шојгу, као и познати фотографи и ствараоци  из области културе, фотограф дивље природе Сергеј Горшков, генерални директор Првог канала Константин Ернст, генерални директор Музеја Московског Кремља Јелена Гагарина, режисер Тимур Бекмамбетов. Како би гласање било непристрасно, избор радова је био анониман- прегледајући фотографије чланови жирија су могли да виде само снимке без имена аутора. Свако ко је желео, могао је да се нађе у улози жирија – најбоља фотографија у номинацији „Награда – симпатије публике“ бирала се путем отвореног гласања на сајту пројекта photo.rgo.ru.



Руско географско друштво Вам жели да уживате у разгледању!