Изложба слика Бошка Петровића

У четвртак, 14. септембра 2017. године у 19 часова, у галерији Културног центра општине Темерин отвара се ИЗЛОЖБА СЛИКА БОШКА ПЕТРОВИЋА (из фонда Галерије ликовних уметности поклон збирке Рајка Мамузића).

Изложба ће трајати до 30. септембра

Бошко Петровић - Из Уметничког фонда Поклон збирке Рајка Мамузића

Уметничка заоставштина Бошка Петровића још увек плени пажњу публике и присутна је четири деценије дугим резултатима. Сликар и ликовни педагог, припада оној генерацији послератних уметника која се почетком педесетих године успротивила догмама социјалистичког реализма и кренула у потрагу за новим, аутентичним сликарским изразом. Његов креативни ангажман реализовао се у бројним сегментима ликовне уметности. Поред сликања у уљу бавио се мозаиком, цртежом, акварелом, темпером, колажом, графиком, а један је од ретких наших уметника који је прокрчио пут развоју таписерије и изборио се за њену афирмацију.

Свој уметнички пут  је започео класичним обликом сликарства локалног пејзажа у реалистичким маниру. Следи фаза сликарства везана за колористички експресионизам са богатом палетом боја и снажним потезом четкице, те благом деформацијом контура, што ће се задржати готово у свим његовим фазама. Фазу ентеријера и мртве природе наставља циклусом Калварија, где широким плохама у сивој гами представља симболику и универзални садржај Калварије уопште, као место страдања и искупљења човечанства.

Циклуси Кревети на спрат, Вапаји, Јаме носе у себи опомињуће сдржаје са метафором ратних доживљаја. Серијом Њиве обнавља интерес за војвођански предео, а катедралама "симболично показује пут до савршенства, тежњу човечанства да стално иде напред, да се усавршава, да иде до краја, до кoјег, наравно никад неће стићи."

Након дугогодишњег бављења колажом, овој техници супротставља уље, ослањајући једну на другу као израз индивидуалног и аутентичног опредељења. – Манастири, Сурдуци. И када се помисли да су све теме дефинитивно исцрпљене  Петровић се враћа истим формама и идејама. Поново супротставља добро и зло у виду Кревета на спрат, Њива и наставља истраживачки пут  кроз теме Хлебови  и Портрети.

Неуморно тражећи,  Бошко Петровић се мењао пролазећи кроз одређене фазе, које су увек биле одраз личног темперамента,  што се манифестовало како кроз ликовни рукопис тако и ликовну индивидуалност.

Биографија (Нови Сад, 1922-1982)

Живео је и радио у Новом Саду.

Академију ликовних уметности у Београду уписао је 1940. године. Због рата 1941. прекида студије и одлази у Будимпешту на Академију ликовних уметности. Од 1944. године активно учествује у НОР-у.

Студије наставља 1945. године на Академији за ликовне уметности у класи проф. Мила Милуновића. После рата ради као ликовни педагог у  Новом Саду.

Био је један од оснивача уметничких колонија у Ечки и Бачкој Тополи, а 1961. године оснива прву југословенску радионицу за израду таписерија "Атеље 61" на Петроварадину.